ЛОЙИҲАЛАР

Нашрлар

PRESS-RELIZ

 

Qisqa muddatda tuproq unumdorligini oshirishning innovatsion yechimlari

 

Joriy yilning 12 sentabr kuni Toshkent viloyati, Bo‘ka tumanida “Siderat ekinlarining ahamiyati, tuproq unumdorligi va keyingi yilgi g‘o‘za hosildorligiga ta‘siri” mavzusida amaliy seminar o‘tkazildi.

Seminar Yevropa Ittifoqi tomonidan moliyalashtirilayotgan, BMT Taraqqiyot Dasturining Qishloq xo‘jaligi vazirligi bilan hamkorlikdagi “Qishloq xo‘jaligi va oziq-ovqat sektorining “yashil iqtisodiyot”ga inklyuziv o‘tishini qo‘llab quvvatlash va iqlimga yo‘naltirilgan qishloq xo‘jaligi bilimlari va innovatsion tizimini rivojlantirish (EU-AGRIN)” loyihasi doirasida “Siderat ekinlar” innovatsion guruhi tomonidan tashkil etildi.

Seminarda Bo‘ka tumanidagi paxtachilik va chorvachilikka ixtisoslashgan fermerlar va ularning agronom, suvchi va irrigatorlari qatnashib, “Siderat ekinlar” innovatsion guruhining yetakchi mutaxassislari tomonidan kam xarajat sarflab, qisqa muddatda tuproq unumdorligini tezkor oshirish istiqbollari, siderat ekinlari urug‘larini yerni shudgorlamasdan faqat resurstejamkor diskalab ekish, siderat ekinlarini parvarishlashda yomg‘irlatib sug‘orish texnologiyasinida suvda eruvchan mineral o‘g‘itlarni qo‘llash, yuqori miqdordagi ko‘k massa hosilini tuproqqa kiritish orqali tuproq unumdorligini keskin oshirish, siderat ekinlari biomassasining tuproqning nam ushlash qobiliyatiga ta‘siri bo‘yicha ma‘lumotlar berildi.

Shuningdek, seminarda global iqlim o‘zgarishi sharoitida kuzatilayotgan suv tanqisligini oldini olish, suv resurslaridan samarali foydalanish va siderat ekinlaridan keyin parvarishlanadigan g‘o‘za hosildorligi va fermer daromadlarini oshirishdagi foydali jihatlari va istiqbollari to‘g‘risida ham ma‘lumotlar berildi.

Innovatsion guruh tajriba dalasida kuzgi bug‘doydan bo‘shagan maydonda siderat ekinlari (Jo‘xori+loviya+perko) 3 komponentli qilib, tuproq shudgor qilmasdan diskalab ekilishi hisobiga 30-40 % yoqilg‘i tejalishiga erishilgan.

Shuningdek, siderat ekinlarini sug‘orishda yomg‘irlatib sug‘orish texnologiyasidan foydalanib amalga oshirilishi natijasida 30-40 % sug‘orish suvlari tejalishiga erishilmoqda. Bundan tashqari siderat ekinlarini oziqlantirishda suvda eruvchan mikroelementli kompleks mineral o‘g‘itlar qo‘llanilib, an‘anaviy oziqlantirishga nisbatan 25-30 % minerel o‘g‘itlar tejalishiga erishilayotganligini alohida ta‘kidlash lozim.

Fermer xo‘jaligi suvchilarining ta‘kidlashiga qaraganda Bo‘ka tumanidagi asosiy sug‘oriladigan maydonlar qiyaliklardan iborat bo‘lib, 1 gektar maydonni sug‘orish uchun katta mehnat va mashaqqat evaziga kamida 2 kun vaqt sarflashi bilan birga tonnalab tuproq va undagi mineral o‘g‘itlar yuvilib, tuproq erroziyaga uchrashi, yomg‘irlatib sug‘orishda esa 1 ta suvchi hech qanday qiyinchiliklarsiz yuzlab gektarlarni sug‘orish va erroziya oldini olish imkoniyati mavjud deydi.

Office Manager

Justin Klein

Designer

Andy Morris

Etiam nulla velit, pharetra vel leo a, pretium rhoncus eros. Fusce eu hendrerit ipsum, vitae volutpat dui. Nunc eget mi tincidunt, luctus turpis at, pharetra diam. Nam sit amet purus cursus, rhoncus nibh nec, volutpat purus. Orci varius natoque penatibus et magnis dis parturient montes, nascetur ridiculus mus. Vestibulum id iaculis velit, vitae faucibus augue. In quis lectus nisi.

Quisque elit nisl, varius nec ullamcorper eget, egestas vitae mi. Nam hendrerit eros a sagittis tempus. Mauris hendrerit hendrerit consequat. Nunc eget dui pulvinar, auctor neque sed, convallis ipsum. Fusce sagittis, dui a malesuada ullamcorper, nulla dolor interdum ipsum, ac condimentum eros lacus vestibulum nunc. Nunc maximus, massa et dictum dictum, risus massa dignissim nisl, at vestibulum ligula ante id metus. Morbi fringilla rhoncus porta.

ЛОЙИҲА НОМИ:

Тошкент вилояти шароитида тупроқ унумдорлиги ва ғўза ҳосилдорлигини оширувчи ёзги  сидерат экинларини етиштиришнинг ресурстежамкор технологиясини жорий қилиш

ИННОВАЦИОН ГУРУҲ НОМИ: “Cидерат экинлар”.

МОЛИЯЛАШТИРИШ МАНБАИ: Европа Иттифоқи томонидан молиялаштирилаётган, БМТ Тараққиёт Дастурининг Қишлоқ хўжалиги вазирлиги билан ҳамкорликдаги “Қишлоқ хўжалиги ва озиқ-овқат секторининг “яшил иқтисодиёт”га инклюзив ўтишини қўллаб қувватлаш ва иқлимга йўналтирилган қишлоқ хўжалиги билимлари ва инновацион тизимини ривожлантириш (EU-AGRIN)” лойиҳаси.

БАЖАРИЛИШ МУДДАТИ: 10.06.2023 – 30.09.2024.

ЛОЙИҲАНИНГ ДОЛЗАРБЛИГИ: Дунёда рўй бераётган глобал иқлим ўзгаришлари шароитида озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашда қишлоқ хўжалигида янги инновацион технологияларни қўллаш, ишлаб чиқаришни янги босқичга олиб чиқиш талаб этилади. Ҳозирги кунда деҳқончиликда асосий муаммолардан бири сув танқислиги бўлиб, шу билан бир қаторда тупроқ унумдорлигини пасайиб бормоқда. Ҳозирги кундаги энг долзарб илмий муаммолардан бири бу тупроқларимизда Агрономия фанининг «қайтиш» қонуни бузилмоқда. Тупроқларимиздан ҳосил ва органик қолдиқлар олиб чиқиб кетилмоқда, аммо тупроққа органика қайтяптими деган савол очиқ қолмоқда. Ишлаб чиқариш шароитида ғўза парваришланганда 1 йилда бир даладан 8-12 тоннагача (ҳосил+ғўза поя), 1 йилда кузги бошоқли дон экинлари парваришланганда эса 11-12 тонна (дон+сомон) органика даладан олиб чиқиб кетилмоқда. Бунда тупроқ унумдорлиги ва ғўза ҳосилдорлигини оширувчи сидерат экинларини етиштиришнинг ресурстежамкор технологияларини жорий қилиш муҳимдир.

ЛОЙИҲАНИНГ МАҚСАДИ: Тупроқ унумдорлиги ва ғўза ҳосилдорлигини оширишда ёзги муддатларда сидерат экинларини етиштиришнинг ресурс тежамкор агротехнологияларини, яъни ёмғирлатиб суғориш ва шудгор қилмасдан ерни дискалаб экиш технологиясини амалиётга жорий этиш.

БАЖАРИЛАДИГАН ВАЗИФАЛАР:

  • Тупроқ унумдорлиги ва ғўза ҳосилдорлигини оширишда ёзги муддатларда сидерат экинларини етиштиришнинг ресурс тежамкор агротехнологияларини, яъни ёмғирлатиб суғориш ва шудгор қилмасдан ерни дискалаб экиш технологиясини амалиётга жорий этиш;
  • Инновацион технология жорий этиладиган тажриба дала майдонларининг тажриба бошланишидан олдин тупроқнинг дастлабки агрокимёвий кўрсаткичлари, яъни умумий гумус, форфор ва азот миқдори ҳамда ҳаракатчан фосфор, алмашинувчан калий ва нитратли азот миқдорлари аниқланади;
  • Сидерат экинларининг вегетация даврида фазалар бўйича ўсиш ва ривожланиши, қуруқ масса миқдорлари аниқланади;
  • Сидерат экинларининг тупроқда қолдирадиган ер устки массаси, анғиз ва илдиз қолдиқлари аниқланади;
  • Сидерат экинларини ёзги муддатларда ресурстежамкор янги агротехнологиясини жорий этиш ҳамда тупроқ унумдорлиги, кейинги йил экиладиган ғўза ҳосилдорлигига таъсирини баҳоланади;
  • Қўлланилган инновацион ишланманинг иқтисодий кўрсаткичлари баҳоланади.

ИННОВАЦИОН ЯНГИЛИК:

  • Ерни дискалаб экиш ҳисобига 30-40 % ёқилғи тежалади.
  • Сидератларни ёмғирлатиб суғориш ҳисобига 30-40% сув ресурслари тежалади.
  • Ёмғирлатиб суғориш ҳисобига тупроқ эррозияси ва ювилиши олди олинади.
  • Сидератлардан сўнг парваришланган ғўзада 1000 м3/га сув тежалади (1000*40=40 000 сўм/га)
  • Сидератлардан сўнг парваришланган ғўзада 25 % минерал ўғитлар тежалади (2-3 млн сўм/га).

• Сидератлардан сўнг парваришланган ғўзада 5-6 ц/га  қўшимча ҳосил олишга эришилади (0,5*11 000 0000=5 500 000 сўм).

ТИЖОРАТЛАШТИРИШ САЛОҲИЯТИ: Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 25 мартда қабул қилинган ПҚ-179 сон “Пахта майдонларида тупроқ унумдорлигини ва ҳосилдорликни ошириш, суғоришнинг янги технологияларини жорий этишни қўллаб-қувватлаш чора-тадбирлари тўғрисида”ги қарори бўйича тупроқ унумдорлиги ва пахта ҳосилдорлигини ошириш бўйича вазифалар белгиланган.

Шунингдек, аҳоли сонининг ошиб бориши муносабати билан фойдаланишдан чиқиб кетган унумдорлиги жуда паст 298,5 минг гектар суғориладиган ерлар 2025 йилгача қишлоқ хўжалигида фойдаланишга киритилиши режалаштирилган. Худди шундай майдонларда тупроқ унумдорилгини оширишга қаратилган лойиҳалар натижаларини жорий этиш топшириғи берилган. Ушбу лойиҳа натижалари юқоридаги топшириқлар ижросини таъминлашга қаратилган.

АТРОФ МУҲИТГА ТАЪСИРИ:

  • 30-40 % сув тежалади, физиологик фаол фойдали микроорганизмлар кўпаяди;
  • Тупроқ эррозияси ва ювилиши олди олинади;
  • Тупроқ унумдорлиги ошади.

ИҚЛИМ ЎЗГАРИШИГА МОСЛАШУВ: Сидерат экинларини ёмғирлатиб суғориш натижасида 30-40 % сув тежалади. Сидератлар кўк массаси тупроққа ҳайдалиши ва тупроққа киритилиши натижасида тупроқ унумдорлиги ошади ва тупроқнинг намликни узоқроқ ушлаб туриши натижасида сидератлардан сўнг парваришланадиган ғўзада 1 марта сув тежалади. Тупроқ унумдорлиги ошиши ҳисобига тупроқдаги органика кўпаяди ва ўсимликнинг сувга бўлган талаби узоқроқ қондирилади.

РЕСУРС ТЕЖАМКОРЛИК:

  • Шудгорламасдан экиш ҳисобига 20 литр/га ЁММ (12 000*20=240 000 сўм), молалашга 10 литр/га (12 000*10=120 000 сўм) тежалади;
  • Сидератлардан сўнг ғўза экилиши ҳисобига 5-6 ц/га қўшимча ҳосил олишга эришилади (0,5*11 000 0000=5 500 000 сўм);
  • Сидератларни ёмғирлатиб суғориш ҳисобига 30-40 % (1500 м3/га) сув тежалади (1500*40=60 000 сўм/га);
  • Сидератлардан сўнг парваришланган ғўзадда 1000 м3/га сув тежалади (1000*40=40 000 сўм/га);
  • Сидератлардан сўнг парваришланган ғўзада 25 % минерал ўғит тежалади.

ИҚТИСОДИЙ САМАРАДОРЛИК:

  • Шудгорламасдан экиш ҳисобига 20 литр/га ЁММ (12 000*20=240 000 сўм), молалашга 10 литр/га (12 000*10=120 000 сўм) тежалади.
  • Сидератлардан сўнг ғўза экилиши ҳисобига 5-6 ц/га қўшимча ҳосил олишга эришилади (0,5*11 000 0000=5 500 000 сўм).
  • Сидератларни ёмғирлатиб суғориш ҳисобига 30-40 % (1500 м3/га) сув тежалади (1500*40=60 000 сўм/га).
  • Сидератлардан сўнг парваришланган ғўзадда 1000 м3/га сув тежалади (1000*40=40 000 сўм/га).
  • Сидератлардан сўнг парваришланган ғўзада 25 % минерал ўғит тежалади.

ФЕРМЕРЛАР ТОМОНИДАН АМАЛГА ОШИРИЛАДИГАН ТАДБИРЛАР:

  • Агротадбирларни (ер тайёрлаш, экиш, сидератларни суғориш, ўғитлаш, ўриш йиғиш, ғўзани яганалаш, суғориш, ўғитлаш, ғўза қатор ораларига ишлов бериш, чилпиш, ғўза зараркунандаларига қарши кураш. дефолиация ва терим) амалга ошириш.
  • Техникалар билан таъминлаш.
  • Тренинглар учун зарур шарт-шароитларни таъминлаш.

ТРЕНИНГ МАЪЛУМОТЛАРИ:

  • Сидерат экинларининг аҳамияти ва унинг тупроқ унумдорлиги ва кейинги йилги ғўза ҳосилдорлигига таъсири бўйича семинар ўтказиш.
  • Глобал иқлим ўзгариши шароитида сидерат экинларидан сўнг парваришланадиган ғўзани сув истеъмоли мавзусида семинар ўтказилади.

ГУРУҲ АЪЗОЛАРИ:

  • Пахта селекцияси, уруғчилиги ва етиштириш агротехнологиялари илмий-тадқиқот институти
  • АКИС (Аграр маслаҳат ва инновациялар тизими).
  • Тошкент вилояти қишлоқ хўжалиги бошқармаси.
  • Бўка тумани қишлоқ хўжалиги бўлими.
  • “Шукурулло Ясмина агро” фермер хўжалиги.